У четвртак, 25. априла, у Библиотеци "Бранко Радичевић" представљена је књига афоризама Александра Чотрића "Померање памети" у издању зрењанинске "Агоре". Ова књига је проглашена за најбољу књигу афоризама на конкурсу Београдског афористичарског круга у кнкуренцији 33 књиге објевљене у 2012. години. О књизи су говорили Душан Милићев, Весна Ћук и александар Чотрић. О књизи "Померање памети" и афоризмима Александра Чотрића, Весна Ћук, директорка Библиотеке је рекла да су његови афоризми оштри, убојити, прецизни, јасни, језгровити и духовити. Тематски разноврсни, промишљени, зрели. Оштрица им је уперена у праве мете: злоупотребе положаја, преваре, криминал, беспарицу, неодговорност преме младим и образованим људима,  корупцију и мито. Наш живот, наша свакодневица су  непресушан  извор тема за афористичара кова Александра Чотрића и он то обилато користи дарујући читаоцима квалитетне и антологијске афоризме. КОРУПЦИЈА, ИЗБОРНЕ КРАЂЕ, БЕДА СТАНОВНИШТВА, ПОЛИТИЧКИ СУКОБИ...ПИШЕМ САМО О НЕПРОЛАЗНИМ ТЕМАМА, каже Чотрић. Или: ДЕМОКРАТИЈА, ЛАЖ, ВЛАДА, МАФИЈА, ПРЕВАРЕ... ЧУЛИ СТЕ ИЗАБРАНЕ ОДЛОМКЕ ИЗ МОЈИХ НАЈБОЉИХ АФОРИЗАМА. Посебно значење и тон Чотрићевим афоризмима даје и то што се  аутор и професионално бави политиком. Модерно речено, он је инсајдер. Он са самог извора црпи теме за своје афоризме и сатиричне приче. Само, нисам сигурна да ли је то предност или мана, али знам да нам његови афоризми дриблингом духа померају памет, уз давање демократије, праћење пете колоне, кратким резовима и недозвољеним мислима откривају голу истину дечјег посла у својеглавој књизи. А обележеним причама пред буђење причињава нам нашу садашњост и расветљава јаву. И трезни нас. Душан Милићев је Александру Чотрићу и Александру Филиповићу Алфију пожелео добродошлицу у Житиште и Библиотеку песмом "Добродошлица Чотри". Чотрић је читао афоризме из нове књиге, али је публика уживала и у његовим сатиричним причама, а говорио је и освом раду на две антологије афоризама о спорту и дечијих афоризама. Било је занимљиво чути и о начину настајања афоризама Александра Чотрића. Дружење у Библиотеци је улепшао улични свирач Александар Филиповић Алфи изворним песмама из Војводине и Косова и Метохије, али и песмама које је он написао и компоновао.

У четвртак, 25. априла у 19 часова, у Библиотеци "Бранко Радичевић" биће представљена најбоља књига афоризама у 2012. години у избору Београдског афористичарског круга "Померање памети" Александра Чотрића. О књизи ће говорити  Александар Чотрић, Душан Милићев и Весна Ћук. Гост вечери је Александар Филиповић Алфи, улични свирач из Кнез Михаилове улице. Улаз слободан! ДОБРОДОШЛИ!

У Библиотеци "Бранко Радичевић" је представљена књига Радивоја Шајтинца "Дилинкуца", коју је објавила Библиотека. О књизи су говорили Весна Ћук, Душан Милићев, Људмила Шајтинац и аутор. Одломке из књиге читао је Јовица Јашин, глумац из Зрењанина. Весна Ћук, директорка Библиотеке је представила нову књигу Радивоја Шајтинца "Дилинкуца" која има поднаслов кратке и фришке бајке, и изразила је задовољство што је дугогодишња сарадња са писцем крунисана објављивањем књиге. "Дилинкуца" садржи 53 бајке које су излазиле у "Дневнику. Бајке нам причају о животу обичног човека, житеља банатске равнице, и о времену које је одавно прошло јер је све отишло "с Богом, и бајка, и песма, све је мање паорлука, све више варошарлука." Књига је, као и све бајке, илустрована. Ову красе фотографије  Људмиле Шајтинац. И фотографије буде исте емоције и сећања као и бајке. И оне су од заборава отргнуле неко прошло време када се мирније живело, када смо срећу и радост препознавали у малим стварима. Душан Милићев се осврнуо на плодан књижевни опус Радивоја Шајтинца, посебно на поезију и прозу која за тему има завичај и завичајност и као посебну вредност је окарактерисао употребу локалног језика и говора у поезији и прози: "Оловни долов", "Банатска читанка", "Дилинкуца". Аутори књиге, Радивој и Људмила Шајтинац, су са посебном емоцијом говорили о новој књизи,која је заједничка дело оца и ћерке. Исте вечери, у холу Библиотеке је отворена и изложба слика Драге Драгића из Новог Сада. Изложбу је отворио Станко Шајтинац, секретар Савеза амтера Зрењанина.

У Библиотеци "Бранко Радичевић" у четвртак, 28. марта у 19 часова биће представљена књига Радивоја и Људмиле Шајтинац ДИЛИНКУЦА, која има поднаслов: кратке и фришке банатске бајке. Бајке ће читати Јовица Јашин, глумац. Истог дана, у холу Библиотеке биће отворена и изложба слика Драге Драгића, сликара из Новог Сада. Улаз на изложбу и промоцију је слободан. ДОБРОДОШЛИ!

Нова књига Радивоја Шајтинца, књижевника из Зрењанина, и Људмиле Шајтинац, „Дилинкуца“, објављена у издању Библиотеке "Бранко Радичевић" представљена је у среду, 14. новембра у Народној библиотеци „Бранислав Нушић“ у Новом Кнежевцу. О књизи су говорили Весна Ћук, директорка Библиотеке „Бранко Радичевић“, аутори Радивој и Људмила Шајтинац и Душанка Томић, директорка Библиотеке „Бранислав Нушић“. Весна Ћук је истакла да нова  књига кратких и фришких банатских бајки Радивоја Шајтинца, „Дилинкуца“, садржи 53 приче из живота обичног човека, житеља банатске равнице, оне које већ одавно нема јер, све је отишло "с Богом, и бајка, и песма, све мање паорлука, све више варошарлука." И зато су ту Радивој и Људмила Шајтинац да речју и фотографијом све то отргну од заборава. И локални говор, завичајни, лалински, и куће, банатске, са авлијама, венчићима од ивањског цвећа на вратима, кибицфенстерима на пенџерима, ајмфорт капијама, блатњавим колским путевима, пољским цвећем, кукурузом и лудајама. А на лицима осмеси пуни сете, животног искуства, меланхолије  и година тешког рада.Бајке Радивоја Шајтинца су маштовите, испуњене сновима и јавом, лепотом и мирисима завичаја, срећом и тугом, љубављу и болом, маштом и емоцијом. Ове бајке оплемењују душу и враћају нас у време када се мирније живело, када смо срећу и радост препознавали у малим стварима и делили их са пријатељима, комшијама, кумовима, родбином. Новом књигом  Шајтинац је обогатио свој књижевни опус са темама и мотивима из Баната. „Банатској читанци“, „Оловном долову“, „Бегејској страни света“ додао је и „Дилинкуцу“ и још једном показао да се и локалним језиком могу стварати вредна књижевна дела. Весна Ћук је нагласила да је поносна и радосна што је дугогодишња сарадња са Радивојем Шајтинцем крунисана на најлепши могући начин, издавањем књиге „Дилинкуца“. Радивој Шајтинац је у свом обраћању испричао како су настајале бајке и приче сабране у књизи „Дилинкуца“ и изразио задовоство што је ауторство поделио са ћерком Људмилом која је фотоапаратом бележила пејзаже, људе и куће банатске равнице и тим фотографијама су илустроване бајке. Бајке из књиге „Дилинкуца“ које су прочитали  Весна Ћук, Људмила Шајтинац и аутор изазвале су посебно занимање публике јер су везане за Тису, Нови Кнежевац, његове становнике и околину.

АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ У ЖИТИШТУ 19. ОКТОБРА НА ПРОМОЦИЈИ ЗБОРНИКА РАДОВА "ПЕТО ГОДИШЊЕ ДОБА", О КОНКУРСУ ЗА АФОРИЗМЕ „БАНАТСКО ПЕРО 2012“

Иако у Србији ствара велики број врхунских сатиричара, мало је књижевних конкурса на којима се вреднује афористичарско стваралаштво. Због тога је за похвалу постојање конкурса „Банатско перо“, на који се одазива много аутора из Србије и земаља региона.  Квалитет и број пристиглих афоризама на Конкурс „Банатско перо 2012“ сведоче о високом реномеу ове традиционалне награде, која је Житишту обезбедила значајно место на књижевној мапи Србије. Аутори су на овогодишњем конкурсу у краткој форми исписали духовите и сатиричне мисли о властима, социјалним темама, свакодневним животним проблемима, породичним односима, љубавним јадима, брачним невољама, незапослености, политичарима, европским интеграцијама, међународној политици, Косову, уметности, књижевности... Међу пристиглим афоризмима има и успешних рефлексија на народне пословице, изреке, загонетке, филмске реплике, познате изјаве јавних личности... Успешнији су они афоризми који говоре о општијим и непролазним темама и који у свом фокусу имају универзално и ванвременско. Има, свакако, и веома добрих афоризама који се односе на конкретну друштвену, социјалну и политичку ситуацију у земљи и државама регије. Афористичари су се потрудили да из своје специфичне визије, мало искошене, са много хумора и нешто мање ироније и сарказма, укажу на неприхватљиве поступке одговорних, корупцију у државним структурама, транзиционе муке, пропаст привреде, невоље пољопривредника, криминално богаћење тајкуна, дивљање цена, економску кризу, контролу медија, неправду коју Србији чини свет, маргинализацију културе, невоље у српском спорту...  Аутори су користећи различите стилске фигуре остварили запажен ниво квалитета жанра и потврдили да је Конкурс у Житишту међу најзначајнијим ове врсте у Србији и окружењу, због чега је важно да настави постојање. Афоризми који су објављени у Алманаху са Конкурса потврђују да данас „имамо сучим изаћи“ пред Михаила Максимовића, који је пре тачно 220. година, дакле давне 1792. године у Бечу објавио прву књигу српског афоризма „Мали буквар за велику децу“. Зато је било задовољство радити у жирију и одабрати најбоље афоризме који ће својом оригиналношћу, артизмом, духовитошћу и естетским вредностима представљати допринос савременој афористичарској продукцији.