У организацији Библиотеке Бранко Радичевић” и Клуба књиге представљен је роман Марије Пехо Качар “Сенка душе”. Књигу су објавили Библиотека и Штампарија “Ситопринт” пред крај 2015. године. Рецензију и препоруку за објављивање дао је Зоран Славић, књижевник из Зрењанина. Идејно решење корица Александар Качар, академски сликар. О књизи су говорили Зоран Славић и Весна Ћук. “Сенка душе” је роман који се бави местом и улогом жене у браку и породици и њеном слободом, моралним ограничењима, личним и друштвеним. Радња романа се дешава у једном банатском граду. Град је више паланка, у којој се сви познају и више воде бригу  о томе шта ће рећи други, него о  својим жељама и потребама. У њему се живи по устаљеним и очекиваним етичким нормама и друштвено пожељним понашањем, а сопствене потребе се потискују. И када се јунаци нађу у новим ситуацијама које задиру у дубоко запретену интиму, у оно о чему се никоме не говори, већ се крије и доживљава као грех, настаје конфликт који се разрешава трагично. Роман је занимљиво написан, са споредним ликовима који су дати у кратким и уопштеним цртама,  који употпуњују свет и схватање главне јунакиње и разумевање онога што је ауторка желела да нам поручи. Зоран Славић је присутнима препоручио роман “Сенка душе” Марије Пехо Качар због “књижевних квалитета, занимљивости и несвакидашње аутентичности њене прозе, а добро уклопљеног у модерно 'женско писмо' које се не развија ка свом изворном феминистичком подтексту већ се тематски и структурално развија у књижевну експресију, која почива на доследном опредељењу да се живот и свет сагледају оком емотивне и интелектуалне жене.”