Роман "Иследник" Драгана Великића представљен је у петак, 11. марта у Библиотеци “Бранко Радичевић” у Житишту. Овај роман је у протеклој години награђен са најзначајнијим књижевним наградама у Србији и региону- Виталовом наградом, Кочићевим пером и Кочићевом књигом, која се даје за укупно књижевно стваралаштво. “Иследник” је у јануару  проглашен за најбољи роман у 2015. у избору НИН-овог жирија. Драган Великић је други пут добитник НИН-ове награде. За роман "Руски прозор" је ово признање добио је 2007. године. Ово је било треће гостовање Драгана Великића у Житиштанској Библиотеци. Раније су представљени “Дантеов трг” и “Руски прозор”. О роману су говорили аутор и Весна Ћук.

Роман "Иследник" је од самог појављивања изазвао велику пажњу читалачке публике и књижевних критичара. Овога пута су се и читаоци и критичари сложили: Драган Великић је написао одличан роман. И сам аутор каже да је слутио, још док је писао овај роман, да ће имати много више читалаца од његових претходних књига.

"Иследник" почиње вешћу о смрти мајке, која главног јунака, писца, затиче у Будимпешти. Ова вест ће код њега отворити “црну кутију” сећања и емоција и изазвати потребу да пише роман. Он почиње да истражује мајчин живот, од детињства до смрти. Мајка, централни лик романа, је цео свој живот водила под контролом. Она је организована и строга жена. Чврстом руком је контролисала и свој и животе своје деце. Правила је забелешке о путовањима, о хотелима у којима је одседала  и оног тренутка када је остала без своје свеске и кутије сећања, као да је остала и без успомена, без пређашњег живота. И због овог инцидента, писац се пита да ли је постао писац због губитка мајчине свеске, коју она никад није прежалила. Или жеље да се настави породична хронологију боравака у хотелима.

Мајка и њен живот су само рам за судбине других: породице Хитерот, Лизете, Титовог сајџије. Главни јунак је почео да пише роман о животу своје мајке, али, њена животна прича је у виду концентричних кругова насталих бацањем каменчића у воду, отворила још много прича и животних судбина без којих се не би испричао ни живот јунакове мајке. А кроз интиму и мајке и других ликова у роману, испричана је и историја једног друштва, једне државе, Југославије, од њеног настанка до распада почетком деведесетих година.

Драган Великић је у свом обраћању публици, рекао да је “Иследник настајао од призора и ситуација из његовог живота, из свакодневних догађаја који су доведени у узрочно-последични низ, баш као у животу. Он је свом главном јунаку, писцу, позајмио своје име и биографију, а све остало је књижевна фикција и надградња. Истакао је да је важна тема “Иследника” и деменција, заборав, која је због продужетка људског века постаје све присутнији проблем, не само појединца, већ и друштва.

Разговр се водио и на тему књижевних награда, о књижевницима који су на њега оставили траг и књигама којима се често враћа, о потреби усавршавања и непрекидног рада на себи. О ангажованој књижевности и улози писца и његове потребе да сагледа једно време, да се сагледају животне свакодневице и контекст у ком се те свакодневице одвијају. Да се открива истина, лична, друштвена, историјска.