У Међи, 23. јула 2016. године у оквиру обележавање црквене славе Сабор светог Архангела Гаврила и славе Месне заједнице Међа, представљен је Летопис храма светог Архангела Гаврила у Међи. Летопис су приредили Жарко Шојић и Весна Ћук, а објавили су га Библиотека „Бранко Радичевић“ и Штампарија „Ситопринт“ захваљујући доброчинству власника Компаније „BB Trade A. D.“Драгољуба и Дарка Бјелоглава и Драгане и Жарка Шојића, власника Штампарије „Ситопринт“, уз благослов Његовог Преосвештенства господина Никанора, владике епархије банатске.

О Летопису су говорили Рако Томовић, професор Зрењанинске гимназије, Милан Бјелогрлић, директор ГНБ „Жарко Зрењанин“, Дарко Бјелоглав, Жарко Шојић и Весна Ћук. Своје стихове посвећене, Међи и храмовној слави, читала је Љиљана Стајковић.

Летопис се састоји из две свеске: Парохијског летописа у Пардању који се води од 1/14. маја 1910. године, и Летописа српске православне парохије у Међи (пређе српски Пардањ и Нинчићево) од године 1958.

Прва свеска Летописа у Пардању има 144 обележене стране. И у њему су забележени сви важни догађаји од 1910. до 1955. године. Прве стране је исписао парох Бранко Милошевић,  који је на почетку Летописа записао: „Consumatur in brevi explivit tempora multa: У кратко скупљено (књига) (а обухвата) испуњава силно време“, желећи да укаже на значај кратког и језгровитог бележења значајних догађаја и појава за будућа поколења и колективно памћење.

Друга свеска, Летопис српске православне парохије у Међи (пређе Српски Пардањ и Нинчићево) од године 1958. има 193 нумерисане стране. Последњи запис је унет у јулу 2013. године, на 96. страни и односи се на прославу храмовне Славе сабор Светог Архангела  Гаврила. У овом Летопису писано је преко целе стране.

Свештеници који су водили и воде летопис у Пардању, Нинчићеву, Међи, придржавали су се упутстава из Наредбе, која се налази на почетку прве свеске Парохијског летописа у Пардању. А то значи да су бележили важније догађаје који су се односили на цркву, школу, црквену општину и становнике, њихове обичаје и међусобне односе. Поштујући ову Наредбу, сачували су од заборава живот српског живља у Пардању, у Аустроугарској монархији. Сазнајемо како се Велики рат (1914-1918) одразио на живот малог човека на крајњим границама  великог царства, а посебно завршетак рата, јер је Пардањ тек 1924. године припојен новој држави, Краљевини Срба Хрвата и Словенаца. А добио је и ново име –Нинчићево.

А крај Другог светског рата је  Нинчићеву и његовим становницима још једном донео велике промене: отишли су Немци и Мађари а досељени су Срби из Херцеговине, Далмације, околине Лесковца. А место је још једном добило ново име –Међа.

Свештеници су бележили у Летопису и све потоње друштвено-политичке и економске промене у новој држави Југославији. Распад СФРЈ, рат, инфлацију деведесетих, бомбардовање, вишестраначке изборе.

Сачувано је како су се све те велике промене одразиле на становнике ове парохије, и како су се мењали њихови  морални, политички и верски  ставови, економски статус. Али, и како су се све те промене одразиле на свештенике и њихов положај у друштву и на приватни живот. Занимљива су њихова лична запажања и тумачења забележених догађаја и дешавања.

Исцрпна и занимљива статистика о броју становника-православних домова и душа, бракова, рођених, умрлих, крштених је право историјско благо за проучавање локалне историје, образовања, породице, етнологије, обичаја, културног и друштвеног живота.

Значајне су и забелешке о времену, елементарним непогодама, поплавама, јаким зимама и мразевима, сушним летима и изузетно кишовитим пролећима који су утицали на пољске радове и усеве.

У Летопису налазимо и занимљиве историјске податке везане за место Пардањ. Од првог писаног документа у којем се ово место помиње, још 1400. године, и где су 1600. године забележена имена свештеника, учитеља и сеоских старешина-кнезова у Пардању. Број домова и пореских обавезника, рођених и умрлих. Да је Пардањ 1773. означен као српско насеље и имао је 180 домова.

И све ове драгоцене белешке, запажања, документа, историјске чињенице, остале би недоступне јавности, историчарима, читаоцима, мештанима Међе и проучаваоцима завичајне историје да није било власника Штампарије „Ситопринт“, Драгане и Жарка Шојића и Дарка и Драгољуба Бјелоглава, власника компаније „BB Trade A. D.“ . Они су уз Благослов његовог Преосвештенства Епископа банатског Г. Никанора штампали оба летописа и испунили очекивања из Наредбе темишварске епарије из 1908. године:

„За радосну појав сматраће ова епарх. власт, ако некоји од подручног свештенства покушају барем основу летописа овековечити у једној штампаној монографији, која би се имала уз помоћ црквене опћине у првом реду међу школском децом растурити.“

Велики изазов за приређиваче је било прекуцавање бележака и записа. Различити рукописи, начини вођења летописа, јер су свештеници могли „слободно поступати у свом раду“. У летопису има много скраћеница које се односе на црквене веледостојнике, њихова звања и титуле. Неуједначена употреба великог слова у писању почетних слова имена, назива верских празника, цркава, служби и богослужења.

Све ово је изазвало недоумицу- како данашњим и будућим читаоцима приближити летопис који се води више од једног века, а да се задржи и осети дух прошлих времена. И остављено је углавном онако како је и написано. Само су неке речи, које су биле скраћене, написане у пуном облику. Само из једног разлога, да реченица и оно што је забележено буде јасно читаоцима. Можда ће деловати стилски и правописно неуједначено, али и летопис је водило много свештеника.

Сви говорници су истакли да су Штампарија „Ситопринт“, компанија „BB Trade A. D.“ и Библиотека „Бранко Радичевић“ објављивањем Летописа храма светог Архангела Гаврила у Међи, оставарили циљ темишварске епархије: сакупљати, бележити, и сачувати од заборава све важне догађаје за цркву и народ, „ради поуке и подстрека потомству“.

Само на овај начин ћемо сачувати национални идентитет и свест код младих нараштаја, неговати патриотизам, поштовати своје претке и неговати културу историјског памћења.

Након представљања Летописа, присутни су могли да купе Летопис и друго издање монографије Љубице Будаћ „Међа: трагови у прошлости“. Сав приход остварен продајом књига је поклоњен храму Светог Архангела Гаврила у Међи.

Свечаности поводом црквене Славе светог Архангела Гаврила и славе Месне заједнице Међа, присуствовали су и побратими из Модрице код Крушевца. Ова два места се друже и посећују већ 11 година а зближиле су их поплаве из 2005. године које су задесиле Међу.