У уторак, 14. фебруара, у Библиотеци, је одржан књижевни сусрет са Славомиром Гвозденовићем, књижевником, професором и друштвеним радником из Темишвара. Његову поезију, и две песничке књиге представили су Јован Зивлак, песник из Новог Сада, Душан Милићев, књижевник из Житишта и Весна Ћук.
Јован Зивлак је истакао да је Славомир Гвозденовић најзначајнији савремени песник српске дијаспоре. У његовој поезији преовлађују националне теме с обе стране Дунава, и румунске и српске, са јаким емоцијама из којих се осећа да је песников прави и истински завичај сам његов језик-српски. Његова поезија је комплексна и није је лако интерпретирати. Она је истовремено и потресни документ и прошлог и садашњег времена живота у Банату, како у румунском тако и у српском делу.
Душан Милићев је представио књигу двојице изузетних књижевних стваралаца на српском језику Славомира Гвозденовића из Темишвара и Петра Милошевића из Будимпеште, „Са српског лимба“ у издању Савеза Срба у Румунији. Књига је написана на српском језику са преводима на румунски, мађарски и енглески. Иако одвојени од матице дубоко су уткали своје целокупно стваралаштво у свеукупни српски књижевни корпус са дубоким и немерљивим трагом и данас представљају, свако на свој начин, значајне српске ствараоце, који су у самом врху свог литерарног стварања и представљају понос српске савремене књижевности. 
Славомир Гвозденовић је прочитао неколико песама из књига „Обраћање Београду“ и „Са српског лимба“, и неколико нових песама за децу. „Књигу Обраћање Београду“ објавило је Удружење књиженика Србије 2015. године. Аутор је ову књигу посветио Београду и Србији. 
Горан Мракић, књижевник, директор Издавачког савета је представио изадавчку делатност Савеза Срба у Румунији, која је изузетно садржајна и квалитетна. Поред књига аутора који живе у Румунији и стварају на српском језику, објављују се и преводи српске класичне и савремене књижевности на румнски језик. Вредно је поменути преводе дела Иве Андрића, Милоша Црњанског, Јована Дучића, Гојка Ђога. 
Савез Срба у Румунији на овај начин чува и негује српску културу, језик, историју, обичаје и традицију српског живља румунског дела Банaта.