Књига „Банатска мала пруга“, представљена је у Житишту, у организацији Библиотеке „Бранко Радичевић“ и Клуба књиге. О књизи су говорили аутори др Милан Мицић, историчар, професор др Ференц Немет, историчар уметности, др Марија Силађи, архитекта и Весна Ћук, директор Библиотеке. Књигу је објавио Банатски културни центар из Новог Милошева 2016. године.

Књига говори о значају ускотрачне железнице за овај део Баната, за његове становнике, развој насеља, привреде. Званично је почела са радом од јесени 1898. године, а трагови њеног постојања, шине, сигнализација, негде и станичне зграде и мостови су нестали 1969. године. Седам деценија је превозила људе, робу, пошту од Жомбоља, Румунија, до Великог Бечкерека, Петровграда, данас Зрењанина. Преживела је оба рата, променила структуру појединих насеља, свест људи, допринела културном и привредном повезивању и развоју овог дела Банта.

Др Милан Мицић је говорио о историји насеља која су се налазила на простору ускотрачне железнице Велики Бечкерек-станица Бегеј-Жомбољ од 13. до 20. века. Занимљива је историја Баната у овом периоду. Мењале су се власти, насељавали су га, долазили су и одлазили припадници разних народа: Срби, Мађари, Немци, Румуни, Французи, Бугари, Шпанци. Др Милан Мицић се посебно  осврнуо на почетак 20. века, на период пре и после два светска рата када су се на овом делу Баната одиграле две значајне колонизације и када су настала нова насеља дуж мале банатске пруге: Банатско Карађорђево, Банатски Душановац, Александрово, Војвода Степа, Војвода Бојовић.

Професор др Ференц Немет је дао историјат изградње ускотрачне пруге Велики Бечкерек – Жомбољ, од идеје до звршетка радова и њеног укидања 1969. године. Посебно је истакао значај старих разгледница и фотографија, документа и цитата из ондашње штампе који су обогатили књигу и допринели да се банатска мала пруга, њен значај за ово поднебље и људе, врати у колективно памћење и завичајну и културну баштину Баната. Др Марија Силађи је говорила о градитељству, архитектури зграда железничких станица и пратећих објеката на банатској малој прузи. Уз помоћ фотографија, детаљних планова, ситуационх мапа приказаних током представљања публикације, детаљно су дочаране желазничке станице, мостови и пратећи објекти дуж пруге. Своје излагање др Марија Силађи је закључила реченицом: „Данас ова траса ни на који начин није означена, обележена, а млађе генерације ни не знају чему су служиле, данас, углавном запуштене зграде старих железничких станица.“

Фотографије можете погледати овде